Esselamu alejkum. Naš imam na hutbi, često govori o značaju znanja i kako je znanje veoma bitno za muslimana. Ali je spomenuo, da znanje ima svoje granice a neznanje nema. Malo mi je to nejasno, oko granica znanja i neznanja, sa obzirom da čovjek uči dok je živ .Dakle na koje se granice znanja misli, da li postoji granica kada je vjera u pitanju?
Dakle da li ja svoj vid znanja mogu povećavati preko dokumentarnih emisija koje prikazuju naučne metode u vezi: svemira, zemlje same, vode, medicine i drugog? Recimo i pored toga što ne mogu da priuštim sebi neku knjigu o stvaranju svemira na TV-u više puta pogledam takve emisije i širim svoje znanje.
Također čitam knjige islamske preko interneta, obilazim islamske stranice itd. Dakle da li to širi moje znanje o vjeri, sa obzirom kako Imam kaže “Koliko je bitno učiti o vjeri, toliko je bitno i učiti stvari nauke”?
Alejkumusselam. Ovakav opis znanja i neznanja sa šerijatske strane je neprihvatljiv jer znanje kao znanje ne može biti ograničeno niti da se kaže da je neznanje neograničeno, što vodi u to da se razumije da je neznanje veće od znanja.
Po ovom pitanju najispravnije se vratiti na šerijatske tekstove. Kaže Uzvišeni: “A vama je dato samo malo znanja” (El-Isra, 85). Dok je mnoštvo ajeta koji su došli u Kur’anu koji govore o tome da je samo Allah onaj koji sve zna. A to znači da je ljudsko znanje u odnosu na znanje Allaha, dželle še’nuhu, veoma malo. Takođe, u kur’anskoj priči susreta Musa, alejhi selam, sa Hidrom, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prepričavajući tu priču koju bilježi Buharija u svom Sahihu, je naveo slikovit primjer poređenja znanja koje imaju Musa, alejhi selam, i Hidr sa ukupnim znanjem koje posjeduje Allah, dželle še’nuhu. Naime, Hidr i Musa, alejhi selam, su plovili na lađi i u toku te plovidbe sletio je vrabac na ivicu lađe i kljunom jedanput ili dvaput zahvatio vode iz mora, pa je rekao Hidr Musau, alejhi selam: O Musa moje i tvoje znanje ne umanjuje od Allahovog znanja osim koliko umanji kljucanje ovog vrapca od morske vode. Prema tome, ovi šerijatski tekstovi upućuju na to da znanje nije ograničeno, nego znanje koje je dato čovjeku je malo u odnosu na znanje koje je kod Allaha, subhaneh.
A drugi dio pitanja, tj. to što ti radiš se smatra skupljanjem podataka i informacija o nekim znanostima, svejedno bile one šerijatske ili naučne i dunjalučke, a ne istinskim sticanjem znanja kojeg ti možeš prenositi na druge. Da bi se moglo reći za nekoga da nešto zna potrebno je da to znanje koje uzima stekne sa pravog izvora, od pravih osoba koje mu mogu dati to znanje. Zatim to znanje mora provjeriti kod učenjaka i znastvenika, zavisno od vrste znanja, pa kada mu oni potvrde za određeno znanje koje je stekao da ga je ispravno naučio, a to se danas uglavnom radi u školama ili u halkama kod šejhova kroz različite vrste ispita, tek nakon potvrde njegovog znanja od istih on može reći za sebe da ima znanje u tome. A mimo ovoga se ne zna da li je uopšte ispravno razumio ono što je slušao, čitao ili gledao. A takođe, upitni su i izvori iz kojih se na takav način uzima znanje. Šerijatsko znanje je neuporedivo vrijednije od naučnog znanja jer ono je to koje vodi čovjeka u Džennet ili Džehenem. Ve billahi tevfik.
Na pitanje odgovorio: dr. Zijad Ljakić
Preuzeto sa stranice: http://www.n-um.com